Održali smo skup delegata bratskih organizacija u okviru Antiimperijalističkog fronta (AIF) u Atini, ovaj put u znaku podrške za 11 uhapšenih drugova iz turskog Narodnog fronta koje su grčke vlasti osudile ni manje ni više nego za „terorizam“, a policija fizički zlostavljala, rasturila im kancelarije i konfiskovala sve stvari od vrednosti. Drugovi su 77. dan u štrajku glađu, zahtevajući pošteno suđenje izvan Zakona o terorizmu. Troje drugova je u kritičnom stanju juče odvedeno u bolnicu, ali i dalje odbijaju medicinsku pomoć, a svi znate da turski drugovi idu do kraja, kao što su to više puta dokazali. Skupovi podrške i pritisci na grčke vlasti će se nastaviti sve do ispunjenja zahteva.

Delegati su takođe razmenjivali iskustva svojih političkih borbi, diskutovali o konkretnim problemima antiimperijalizma danas i planirali dalje zajedničke akcije. Prisutni su bili drugovi iz afroameričkih organizacija, Perua, Meksika, Donbasa, Belorusije, Sirije, okupirane Palestine, okupirane severne Irske, itd. a mnogi drugi koji nisu uspeli da dođu izrazili su podršku video vezom. Sa svima smo produbili veze, a sa braćom iz irskog Severa se i naknadno videli u Beogradu.

Preko druga Simovića dali smo doprinos naprednim pogledima na imperijalizam, kao na strukturu koju karakteriše prenos vrednosti iz osiromašenih u obogaćene države centra, i dali viđenje koje je široko prihvaćeno, da se prema toj definiciji ne može nazivati antiimperijalistom a biti „neutralan“ po pitanju ruske borbe protiv Zapada ili mlatiti praznu slamu o apstrakcijama dok Evro-Amerika mobiliše sve snage – od ekstremne desnice, preko liberala, konzervativaca, socijal-demokratije, do ekstremne levice – da održi dominaciju nad narodima poluperiferije i periferije, i ekonomsku globalnu strukturu koja nas drži potčinjenim.

Našim će državama savezi sa Rusijom i Kinom omogućiti manje odliva vrednosti, veći fond akumulacije kapitala i mogućnosti ulaganja u sopstveni razvoj, ali takvi revolucionarni pomaci su ostvarivi samo ukoliko se kao progresivni pokreti i organizacije fokusiramo na osvajanje političke moći u sopstvenim državama (što reče Lenjin – sve izvan političke moći je iluzija). Apstrakcije ostavimo prvosvetaškim levičarima, koji su nominalno „antiimperijalisti“, a u realnosti nam ne žele da pobedimo, pa će nas podržati samo tamo gde smo slabiji i bez stvarnih mogućnusti da oštetimo ili uništimo imperijalističku strukturu i njene protagoniste i uživaoce.

Dole EU/SAD/NATO!
Izgradimo bratstvo ugnjetenih naroda!