Makedonija i Srbija već tri decenije od svog razlaza gacaju po samom dnu Evrope. Dok je u slučaju Srbije kolektivni Zapad morao intervencijom, u vidu brutalnih sankcija, bombardovanja i okupacije dela teritorije da slomi legitimnu socijalističku opciju i time otpočne apsolutnu kolonizaciju zemlje, u Makedoniji su domaće kompradorske elite perfidnije odradile posao koji je našu bratsku zemlju spustio u isto blato: privatizacija, liberalizacija i deregulacija tržišta, deindustrijalizacija, uništavanje domaće privrede, socijalna beda, narušavanje celovitosti zemlje, albanski iredentizam, gubljenje suvereniteta, vladavina zapadnog kapitala i zapadnih ambasada.
Međutim, imperijalističke metode koje nas jesu dovele do istog rezultata ipak su napravile neke značajne razlike. Ogoljena sila imperijalizma ostavila je srpskom narodu sveže rane, razjarenost i narodno podozrenje prema Zapadu, koje kompradorske elite tera da imaju veći stepen pragmatičnosti, da smislenije sprovode antinarodnu politiku. I to je nažalost delimično urodilo plodom. Sa druge strane, bahatost makedonske elite nema granica. Zvanična promena imena zemlje, uništen nacionalni identitet, povlađivanje albanskom reakcionarnom nacionalizmu, ulazak u NATO, srozavanje životnog standarda, masovna korupcija i nepotizam, spuštanje plata na nivo džeparca, priznavanje lažne države Kosova i time otvaranje pandorine kutije za secesionističke procese u sopstvenoj zemlji. Iz poniženja u poniženje koje je tiho kuljalo. Zar su mislili da to porobljavanje može proći bez odgovora? A odgovor je stigao u avangardnoj partiji: LEVICA!
Sad već parlamentarna partija, ojačana i puna samopouzdanja, Levica je drugog decembra u Skoplju održala drugi partijski plenum. I to kakav plenum! Kongresna sala dupke popunjena delegatima i sa međunarodnom podrškom iz bratske Srbije, Irske, NR Kine i Rusije.
Ukoliko su na plenumu hteli da iskažu svoj ideološki pravac i ukoliko to budu dosledno sprovodili, onda smemo zaključiti da su na pravom putu. Nakon kulturnog programa koji je obeležio početak plenuma, rukovodstvo partije je preuzelo reč i ukazalo da prepoznaje finu nit koja povezuje teoriju i praksu i koja im tako daje revolucionarno ruho. Kao primarne ideološke odrednice postavljeni su: antiimperijalizam, levi patriotizam, antikapitalizam, antiklerikalizam, borba protiv zapadnih NVO i antiiredentizam. Kao praktični unutarpartijski ciljevi stavljeni su: suzbijanje redova, požrtvovanost, borbenost, čišćenje liberala i trockista, antiklijentelizam i antielitizam.
Delegatima iz Srbije ukazana je velika čast dodelom statuete koja predstavlja prepoznavanje našeg političkog rada, a za nas simbolizuje i bratstvo naših naroda i naših dveju partija.
Partija koja je pre pola decenije brojala par desetina članova sada je objektivna politička snaga u Makedoniji. To samo ukazuje da se ogromno i raštrkano narodno nezadovoljstvo lako kanališe kada se organizuju pojedinci koji u narodu prepoznaju glad za plemenitom politikom. Predsednik Levice Dimitar Apasiev i član predsedništva Borislav Krmov su narodni poslanici u Skupštini Makedonije, a po svemu sudeći, nakon narednih izbora, tamo će sedeti višestruko veći broj drugova. Osvežavajuće je videti Makedonce kako okreću leđa suludoj politici evrofanatizma i polako i stameno se vraćaju na put nacionalnog suvereniteta.
Zahvaljujemo drugovima na ukazanom gostoprimstvu i predanosti političkom radu.
Živela Levica!
Živela Republika Makedonija!
Živela Republika Srbija!
Dole EU!
Dole imperijalizam!
