Раније ове године смо се солидарисали са друговима из организације Инжењера и архитеката за народ и њиховом борбом за професионалне организације. Портал „Принцип” је са њима направио мањи интервију који вам овде преносимо.

Шта су циљеви ваше организације?

Ми, инжењери и архитекте, бранимо науку, инжењеринг и архитектуру за народ, боримо се за независност, демократију и социјализам, као и за наше занимање од 1987. године. Не ограничавамо борбу само за обезбеђивање економских и демократских права за колеге, већ стојимо раме уз раме са народом, као њихови интелектуалци, као њихови инжењери и архитекте сматрајући њихове проблеме својим проблемима. Видимо себе као део радничке класе и не издвајамо своју борбу из опште борбе за независност, демократију и социјализам у нашој земљи.

Човечанство је створило решења са којима се може изаћи на крај са изазовима са којим се суочило до данашњих дана. Потребе данашњице су ослобођење од империјализма, правичност насупрот суровости. Ми, народни инжењери и архитекте, црпимо снагу из народа и знамо да ће народ поново постићи правичност. Организујемо своје пројекте на основу потреба народа, на основу социјализма и правде. Где постоји потреба у народу, инжењери и архитекте ће створити начин да се те потребе задовоље.

Можете ли нам описати ваше досадашње пројекте и планове за будућност?

Наши пројекти су:

• Ферхат Герчек ходалица

Као седамнаестогодишњак, док је делио примерке недељника „Јурујуш” (тур. марш, прим. прев), устрелила га је полиција и Ферхат Герчек је остао парализован. За њега смо направили ходалицу и поставили свог друга на ноге. Да би могао да стоји усправно, морао би или да купи ходалицу од 20.000 долара или да му је ми израдимо.

У Турској има девет милиона непокретних особа. Оно што режим чини за њих је да их утамничи у њиховим домовима дајући им ситниш као помоћ. Ми не само да производимо ходалице за непокретне, већ им указујемо да нису сами. Сиромашним непокретним особама обезбеђујемо ходалице путем кампања и тренутно је у току израда три нова уређаја. Израда се врши заједнички, у сарадњи наших инжењера и особе за коју се ходалица израђује. Користимо половне делове за израду уз помоћ солидарности, док их корпорације продају по високим ценама. Циљ нам је да формирамо радионице широм Анатолије путем инжењерских организација и удружења непокретних, као и колективно проналажење решења за потребе најугроженијих.

• Заједничке баште

Пројекти заједничких башти Сенај и Гулсуман отпочели су 28. децембра 2013. одређивањем плодног тла за сађење. Раде већ више од годину дана и ових дана се спремају за пролећну-летњу производњу. Наш рад на заједничким баштама је покренут на скуповима у Армутлуу, а настављен фестивалима сађења, одржавањем баште, жетвом, изградњом стакленика, култивисањем и ђубрењем земље, те прављењем туршије од пожњевених производа. Данас смо много јачи и организованији него у почетку.

Наш народ нам шаље семење из анатолијске плодне земље. Ми га сејемо и настављамо производњу. Проширићемо заједничке баште мало помало.

Заједничке баште Сенај и Гулсуман се налазе у сиромашном кварту у средишту Истанбула који се бори против рушења.¹ Овде производимо заједно са народом. Ми дајемо наду њима, а они дају наду нама. Знамо да нам убилачка власт може уништити башту својом полицијом, воденим топовима и сузавцем, али исто тако знамо да можемо саградити и бољу башту. Могућности не мањкају.

Заједничке баште су потребне јер:

1. нису хоби већ служе сиромашнима да им обезбеде јефтинију и здравију храну;
2. оне су пример инжењерије и архитектуре за народ;
3. претварају људе из потрошача у произвођаче;
4. воде народ ка солидарности и заједничким кампањама, воде народ колективном раду;
5. ефикасан су начин у превенцији делинквенције и антисоцијалног понашања путем остваривања јединства и сарадње;
6. пружају могућност да народ упозна своје инжењере и архитекте, стопи се са њима и заузврат се организује кроз њих;
7. воде народ тежњи ка сопственој земљи, заједници, дому и на тај начин уводе у борбу против урбане трансформације;
8. воде људе ка употреби аутохтоног семења, да га шири, те тако служе сељацима и пољопривредницима у борби против пољопривредног монопола семењем;
9. у пракси спроводе антикапиталистичку, антиимперијалистичку и антиолигархијску борбу сужавајући тржиште монополима јер обезбеђују народу његову сопствену храну;
10. алтернатива су монополима генетски модификованих производа и хемијским пестицидима, јер се ти производи не користе у нашим баштама;
11. прототипи су башти које ће се користити у социјализму против капитализма, експлоатације и конзумеризма.

• Хасан Ферит Гедит еолска турбина

Турска енергетска зависност од империјализма од чак 72% се повећава свакодневно. Производњу енергије и њену дистрибуцију воде монополи. Народ све више осиромашује растућим рачунима за струју и природни гас, из године у годину. Наша земља је веома богата потенцијалом сунчеве и енергије ветра. Међутим, овај потенцијал искоришћава шака експлоататора. Буржоазија продаје електричну струју народу као робу. Супротстављајући се овоме, произвели смо кућне еолске турбине за народ користећи методе које смо научили од народа. Турбину смо назвали „Хасан Ферит Гедик” по имену нашег првог мученика.² Користили смо јефтине, половне материјале које смо добили у знак солидарности. У овом подухвату учествовало је много студената, инжењера и многих других. Наш циљ је да укинемо енергетску зависност нашег народа од енергетских монопола, омогућавајући му да сам производи енергију.

• Беркан Абатај енергетски бицикл

Систем жели да влада нама почев од хране до бављења спортом. Прво, тера нас да једемо нездраву храну, затим нас у очају шаље у спортске центре да смањимо тежину. Док се народ бори са сиромаштвом и не може да намакне довољно средстава да преживи, немогуће је да си приушти спортски центар. Ипак, сви имају право да се баве спортом. Спортски центри су само за оне који имају новца да их плате. Спортски центар „Беркан Абатај”, основан да подмири потребе народа за спортом, назван је по нашем мученику који је, издржавши најдуже од свих, 589 дана, положио живот у штрајку глађу против изолације у затворима.³ Ми, инжењери и архитекте, произвели смо енергетски бицикл који обезбеђује електричну струју за спортски центар „Беркан Абатај”. Циљ нам је да смањимо трошкове осветљења.

• Рачунарске игре

Рачунари су постали саставни део живота и деца се упознају с рачунарским играма од малих ногу. Садржај рачунарских игара, њихову сврху и учинак на народ одређује капитализам. Утиче на ум омладине упумпавајући им своју идеологију. Данас, када су рачунарске игре толико распрострањене и део свакодневице наше омладине, нема смисла говорити им да не играју рачунарске игре. Решење: створити алтернативу овде као и у осталим областима живота; не попустити пред идеолошким нападом система, напротив, одговорити играма које осликавају нашу идеологију. Створити рачунарске игре које чувају вредности као што су љубав, дељење (са другима), учење, колективизам, борба за своја права и против империјализма и његових слугу.

Са тим циљем кренули смо у развој рачунарске игре која описује Јунски устанак 2013, народну борбеност и сналажљивост. У овој игри народ улази на трг Таксим уз непрестану борбу. Са стране стоји полиција и напада пластичним мецима, воденим топовима и сузавцем. Са друге стране, народ одговара камењем и Молотовљевим коктелима. Игра је тренутно 2Д, мапирали смо трг Таксим и уредили борбу. Развијање игре се наставља и даље.

• Пројекат џемеве и културног центра у кварту Кучук Армутлу

Кучук Армутлу је кварт организованог народа у немаштини, налази се у Истанбулу, у округу Саријер, на брду које гледа на Босфор. Основали су га револуционари осамдесетих година, а овај крај је удомио отпор чланова и симпатизера организације DHKP-C, као и протесте штрајка глађу до смрти против затвора типа Ф.

Овај кварт је плен за буржоазију. Због тога је на мети небројених полицијских напада и био је жртва полицијских покоља. Борбу наставља и данас, као и отпор фашизму и урбанизацији. Одлучили смо да успоставимо џемеву⁴ и културни центар за становнике Армутлуа. То је најбољи одговор систему који жели да нам руши домове.

Ми смо урадили све пројекте везане за џемеву и културни центар, као и неопходне инжењерске услуге попут надгледања изградње.

У питању је један од најлепших примера инжењерије и архитектуре за народ који задовољава духовне и културне потребе народа. Џемева располаже простором за 350 особа, учионицама, салом за ручавање, конференцијском салом за 400 особа, кафетеријом и простором за различите врсте употребе.

• Караван

Уз помоћ народа, пријатеља и колега, 2014. године купили смо караван који користимо као канцеларију и транспортно возило да бисмо могли да стигнемо тамо где смо потребни.

У међувремену, док капитализам загађује реку Ергене, уништава радничке квартове урбанизацијом, исушује токове у области Црног мора пројектом ХЕС, ми ћемо својим караваном путовати и обавестити народ о ономе што смо сазнали.

Након што смо успели да набавимо караван, употребили смо га по први пут након масакра у Соми. Отишли смо тамо наредног дана и остали три недеље са својим караваном. Караван је постао наша канцеларија током те три недеље. Посетили смо околна села и изјавили саучешће. Када год се вратимо у Сому и околна села, народ нас прво упита за наш караван.

Караван је пројекат који благо сажима начин на који видимо борбу. Нема места на које не можемо отићи. Где год народ има проблема, ми смо ту.

• Симпозијуми инжењеринга и архитектуре за народ „Еда Јуксел”

Ове године организоваћемо трећи Симпозијум инжењеринга и архитектуре за народ „Еда Јуксел” где ћемо поделити свој инжењерски и архитектурни рад са народом, колегама и пријатељима. Дискутоваћемо о досадашњим социјалистичким пројектима инжењера и архитеката да бисмо колективно створили нове пројекте.

• Скупштине инжењера и архитеката

Утврђена је улога инжењера и архитеката у турским неоколонијалним економским односима. Радни услови инжењера и архитеката су далеко одуслова осталих техничких наука. Готово 30% инжењера и архитеката у Турској се не бави својом професијом или су незапослени, док 50% раде као робови за мале плате. Исто тако, у несрећама на раду гину и инжењери и архитекте. Наше колеге су подложне експлоатацији јер не постоји синдикат. Као решење за то, предлажемо скупштине инжењера и архитеката. Савет инжењера и архитеката је наш демократски орган који ће дискутовати о професионалним проблемима и налазити решења за њих.

Оригинал: „Kada se inženjeri i arhitekte udruže da pomognu siromašnima u borbi protiv kapitalizma”, Princip.Info

1. Овај кварт, као и многи други сиромашни крајеви, подложан је политици гентрификације коју спроводе власти. хттпс://њњњ.вице.цом/видео/истанбулс-гентрифицатион-њарс ↩

2. Прим. прев. Хасан Ферит Гедик је милитант којег су наркотрафиканти упуцали приликом протеста против наркоманије и криминала. ↩

3. Прим. прев. реч је систему ћелија сличном самицама. ↩

4. прим. прев. Цемеви, место окупљања и верске службе припадника заједнице Алевих. ↩