Revolucija i konstruisanje novog sveta je naporan, kompleksan i težak posao. Proces zbacivanja starog društva i građenje novog nailazi na mnoge poteškoće i očajnički otpor reakcionarnih snaga. Na ovom putu pojavljuju se, jedan za drugim, novi komplikovani problemi sa kojima se niko nije suočavao ranije.

Ne postoji jedinstveno uputstvo koje je spremno za sve slučajeve revolucija. U stvaranju i vođenju revolucija komunisti moraju biti razboriti, i moraju sami dosta da promisle. Samo tako mogu svako pitanje sami da reše.

Kakva je prava situacija u svakoj pojedinačnoj zemlji najbolje zna partija koja deluje u toj zemlji. Niko drugi nije u poziciji da to zna bolje. I partija svake zemlje je zadužena za revoluciju i izgradnju te zemlje. Tako komunisti treba da pruže neosporive odgovore na pitanja koja dolaze tokom revolucije i izgradnje njihovih zemalja. Samo tada mogu ispravno da izvedu revoluciju.

Komunisti mogu da čitaju marksističko-lenjinističku literaturu i sami da shvate njenu srž. Koristeći marksizam-lenjinizam kao kritetijum, mogu sami da pronađu prave načine i sredstva za izvođenje revolucije. Ne postoji neki poseban autoritet za marksizam-lenjinizam.

Potrebno je koristiti sopstveni mozak za ispravno ovladavanje svih problema koje prate revoluciju. Upravo to je i Lenjin primetio: „Bilo bi apsurdno da se napravi neki recept ili generalno pravilo za sve slučajeve. Treba koristiti sopstvenu pamet kako bi se mogli naći sopstveni pogledi u svakom posebnom slučaju revolucije.“ Koristiti sopstvenu pamet znači primećivati i prosuđivati stvari i fenomene sopstvenim umom, i nezavisno.

Komunisti ne smeju da budu ideološki okovani ni za koga. Ideološko robovanje drugima sprečava sopstveno mišljenje i nezavisno delanje. Komunisti tako moraju biti, pre svega, ideološki slobodni. Moraju da žive samostalnim duhom, uz nepokolebljive ideje Džučea. Komunisti ne smeju da igraju po taktovima drugih.

Ukoliko komunisti ne budu koristili sopstvenu pamet izgubiće samostalnost. Tako će slepo pratiti druge, bez formiranja sopstvenih stavova i ubeđenja. Ponavljaće kao papagaji šta drugi kažu i raditi isto što drugi rade. Sledstveno tome, neće prikazati nikakvu kreativnost.

Partija koja se liši samostalnosti u svome radu ne može da ima konzistentu i principijalnu politiku. Takva partija će danas stvari raditi na jedan način, a sutradan na neki skroz drugi, konstantno idući iz devijacije u devijaciju. Onaj koji se povija na svakom vetru koji duva ne može nikako da drži ispravnu liniju i politiku.

Kada se izgubi mogućnost nezavisnog razmišljanja i prosudjivanja, postaje nemoguće razlikovati ispravno od krivog. Takvi ljudi padnu u revizionizam, ukoliko i drugi padnu u njega. A ako drugi padnu u dogmatizam, i oni će pasti u dogmatizam.

Drug Kim Il Sung je rekao o ovome: „Onaj ko ne uspe da uspostavi Džuče u okviru ideologije i politike, neće moći da pokaže nikakvu samostalnu inicijativu, jer mu je sposobnost nezavisnog razmišljanja paralizovana, i na kraju neće uspeti čak ni da razlikuje dobro od lošeg, tako da će slepo pratiti druge. Ko izgubi svoju nezavisnost i posebnost može tako pasti u revizionizam, dogmatizam, i u svaku vrstu levog i desnog oportunizma, poništavajući rad revolucije na izgradnji novog.“

Ukoliko do toga dođe niko drugi neće patiti do partija i revolucija u toj zemlji. To će takođe ugroziti i razvitak internacionalnog komunističkog pokreta. Istorija međunarodnog komunističkog pokreta beleži značajan broj gorkih iskustava teških udaraca revoluciji koje su naneli neki komunisti, jer nisu uspeli da aktivnosti sprovode sopstvenom pameću. Naravno, nije lako samostalno se uhvatiti u koštac sa novim i komplikovanim problemima koji nastaju iz revolucije. Ali se ne sme bežati od toga. Nema lakog načina postizanja revolucije.

Lakejstvo prema velikim silama je prepreka vođenju revolucije samostalnim duhom. Lakejstvo je ropska ideja potčinjavanja, služenja i obožavanja velikih sila. To podvlađuje šovinizmu velikih sila, uz stvaranje dogmatizma.

Odbacivanja lakejstva je postao problem od posebne važnosti u našoj državi poslednjih par godina. Lakejstvo ima dugu istorijsku tradiciju u našoj zemlji, niz feudalnih gospodara je služio i obožavalo velike sile. Prema velikima silama su bili snishodljivi i spuštali su glave pred njima kako bi mogli vladati uz njihovu podršku. Tako je dugo naša zemlja bila kolonija japanskog imperijalizma. Naša zemlja je mala, i jedno vreme je bila zaostalija u poređenju sa komšijama. Ovo je neke ljude u zemlji zarazilo lakejstvom prema velikim silama.

Nepotrebno je podsetiti da su socio-klasne prilike koje dovode do pojave lakejstva u našoj zemlji eliminisane posle oslobođenja. No, ideološki repovi lakejstva opstaju do danas. Bilo je navrata kada su obožavaoci velikih sila činili nemalo štete revolucionarnoj borbi. Umesto da u svim prilikama koriste sopstvenu pamet, oni su, pre svega, čekali da vide šta će drugi prvo da urade. Tako su oni, prateći ih u stopu, bili samo eho onoga što su drugi rekli. Spremno su obožavali sve što ima veze sa velikim silama i bili su njihovi imitatori u svemu. Takav stav dijametralno je suprotan sa duhom samostalnosti komunista.

Rad komunista na revoluciji ne zavisi ni od naredba drugih niti treba da podilazi drugima. Revoluciju treba da pokrenu zbog sopstvene vere u ideje marskizma-lenjinizma. Kako neko ko je krenuo na put revolucije iz sopstvenih ubeđenja može da dozvoli sebi da izgubi stavove, da slepo prati druge? Džuče ne može da se ostvari u ideologiji, niti revolucija može da se iznese samostalno ako se lakejstvo ne odbaci.

Naša Partija se borila da prevaziđe dogmatizam i lakejstvo i da ostvari Džuče u ideologiji. Kroz ovu borbu, ostvarena je samostalna pozicija promišljanja i delanja sopstvenom pameću, u svim sferama Partije.  Tako je naša Partija uspela da postojano napreduje putem marksizam-lenjinizma, bez obzira na pravac kojim vetar duva, snažno radeći svoj posao iz sopstvenih nepokolebljivih stavova.

Uspeh u revoluciji i izgradnji koji je postigao naš narod povezan je, pre svega, sa nezavisnom linijom naše Partije. Današnji uspeh ne bi bio moguć, da naša Partija nije držala soptvene samostalne poicije u rešavanju svih pitanja.

Naše iskustvo nam pokazuje da partija koja predvodi revoluciju može uspešno da izvrši revolucionarne zadatke samo ako ih rešava samostalno, uz rasuđivanje iz sopstvenih pogleda. Komunisti treba uvek da koriste sopstvenu pamet, i da delaju samostalno, u duhu Džučea.

Kim Il Sung: Let Us Defend Independancy, 1966.
Prevod: RNP-F