Marksizam za razliku od svih primitivnih oblika socijalizma ne vezuje pokret ni za jedan određeni oblik borbe. On prepoznaje najrazličitije oblike borbe; ne „izmišlja“ ih, nego ih širi, organizuje, daje svestan izraz onim oblicima borbe revolucionarnih klasa koji sami nastaju tokom pokreta. On je apsolutno neprijateljski raspoložen prema svim apstraktnim formulama i prema svim doktrinarnim receptima. Marksizam zahteva pažljivo sagledavanje masovne borbe koja je u toku, koja, kako se pokret razvija, kako klasna svest masa raste, kako ekonomske i političke krize postaju akutne, neprekidno rađa nove i raznovrsnije metode odbrane i napada.
Stoga marksizam ne odbacuje bilo koji oblik borbe. On se ni pod kojim okolnostima ne ograničava na oblike borbe koji su mogući i postoje samo u datom trenutku, prepoznajući da novi oblici borbe, nepoznati učesnicima datog perioda, neizbežno nastaju kako se menja data socijalna situacija. U tom pogledu, marksizam uči, ako se možemo tako izraziti, iz prakse masa i ne pretenduje da podučava mase oblicima borbe koje su izmislili „sistematičari“ u izolaciji svojih studija.
Na drugom mestu, marksizam zahteva apsolutno istorijsko ispitivanje pitanja oblika borbe. Ako se ovo pitanje tretira odvojeno od konkretne istorijske situacije, odaje se nerazumevanje osnova dijalektičkog materijalizma. U različitim fazama ekonomske evolucije, u zavisnosti od razlika u političkim, nacionalno-kulturnim, životnim i drugim uslovima, razni oblici borbe dolaze do izražaja i postaju glavni oblici borbe; i s tim u vezi, sekundarni, pomoćni oblici borbe podvrgavaju se promeni. Pokušati odgovoriti sa „da“ ili „ne“ na pitanje treba li koristiti neko posebno sredstvo borbe, bez detaljnog ispitivanja konkretne situacije datog pokreta u datoj fazi njegovog razvoja, znači potpuno napustiti marksističku poziciju.
– Izvod iz: V. I. Lenin, GuerrillaWarfare, 1906; Collected. Works, Vol. 11, 1962
Bonus info: Pisac H. G. Wells naveo je u svom delu „Rat svetova“ zanimljivost da je Lenjin pričao engleski sa irskim akcentom, pošto ga je podučavao učitelj iz Dablina.
Na slici su Lenjin, Maksim Gorki (iza Lenjina), Lev Mihajlovič Karahan (krajnje levo sa bradom i šeširom), Karl Radek (sa cigaretom), Nikolaj Buharin (sa cigaretom u ruci), Mihail Laševič (u uniformi), Maksim Peškov (iza stuba), Sergej Zorin (sa šeširom), Zinovjev (bela kravata), indijski komunista M.N. Roj (crna kravata i sako), Marija Uljanova (Lenjinova sestra) i Avram Belenki (u sredini sa šeširom). Foto: TheRadical Humanist
