Prenosimo članak Socijalističke partije afričkog naroda (APSP) iz aprila, 2003. o političkoj situaciji u Srbiji. Članak je objavljen u njihovom glasilu „The Burning Spear“.
Za mlađe među vama koji ne pamte ono vreme da naglasimo kako u Srbiji tada nije bilo levice, ili makar ne takve koja bi analizirala stanje sa stanovišta antiimperijalizma, dok je zapadna levica svoje saučesništvo u kolonizaciji Srbije branila ćutanjem.
Zanimljivo da je APSP pro-Miloševićevske snage označila kao „nacionaliste“ (iako su u Srbiji nazivani „komunjare“), dok je npr DSS (koji su u Srbiji nazivali „nacionalistima“) označen kao „pro-američka struja“. U svakom slučaju, mnogo preciznije i bolje su još tada baratali ovim terminima nego srpski mediji čak i danas. Šlag na tortu je zaključak koji pokazuje kako se na Srbiju gledalo tada u kampu (neo)kolonizovanih naroda.
Foto: The Burning Spear – April 2003
Jugoslavija je jedna od zemalja kroz koju prolaze gasovod i naftovod iz centralnoazijskih republika bivšeg SSSR.1 SAD i Evropa (predvođena francusko-nemačkim savezom) takmiče se za kontrolu nad Jugoslavijom. Obe su podržale raspad bivše države, ali se nisu sporazumele kako da podele plen.
Nemačka je podržala secesiju Hrvatske i Slovenije, dok je SAD podržala secesiju Bosne. Od 1999. godine, SAD koriste terorističku organizaciju UČK da dodatno razbiju Jugoslaviju. CIA je ohrabrila UČK teroriste da napadnu južnu Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru – koje su republike bivše federalne države. Uz to, SAD su bombardovale Srbiju i uništile srpske puteve, mostove, TV i radio stanice, naftna postrojenja i kinesku ambasadu. Na hiljade nedužnih civila je ubijeno. Ova agresija na Srbiju rezultirala je kidnapovanjem Slobodana Miloševića i njegovim zatvaranjem u Hagu, gde je optužen za zločine protiv čovečnosti.
Ona je takođe rezultirala podelom srpskog društva na nacionaliste predvođene Miloševićem i prozapadnu struju predvođenu Đinđićem i Koštunicom (ta je struja razdvojena u proevropsku i proameričku). Ubistvo premijera Zorana Đinđića, 12. marta, reflektuje borbu za kontrolu vlasti unutar srpske vladajuće klase. Govori se da se Miloševićev kamp sveti onima koji su ga prodali imperijalistima u Hagu.
Zvezdan Jovanović, član Crvenih beretki koje je oformio Milošević, uhapšen je 25. marta. Više od 1000 ljudi je uhapšeno, među njima sudije, policajci i članovi tajnih službi, uključujući Jovicu Stanišića (bivšeg šefa Miloševićevog obezbeđenja) i Franka Simatovića (bivšeg komandira Crvenih beretki), kao i drugi simpatizeri Miloševića. Miloševićeva snaja je stavljena u kućni pritvor. JSO je rasformirana. Vanredno stanje je na snazi od dana atentata. Zapadna štampa predstavlja te snage kao organizovani kriminal i deo nekakvog moćnog klana.
SAD žele da zadrže NATO u Evropi i prošire svoju vojnu superiornost nad Evropom, Nemačka i Francuska žele evropsku vojsku, koja bi držala zaleđinu njihovim diplomatskom ciljevima u Evropi i svetu. Amerikanci vide takvu nameru kao izazov svojoj hegemoniji u svetu. Kontrola Balkana je tako postala važan deo takmičenja između SAD i nemačko-francuskog saveza, u sklopu borbe za dominacijom u Evropi. Deluje da beli imperijalistički vladari žele da Srbijom upravljaju proameričke ili proevropske snage, a ne srpski nacionalisti.
Takođe, treba istaći vezu između CIA i UČK koja zahteva samoopredeljenje za Albance na Kosovu. UČK teži ujedinjenju sa Albanijom i stvaranju Velike Albanije. Prema nemačkoj štampi, Albanci sa Kosova su postali značajna snaga u trgovanju narkoticima u zapadnoj Evropi.
Naš je stav u Socijalističkoj Partiji Afričkog Naroda (APSP) da srpski nacionalisti koji žele da vide slobodnu Srbiju i mir na Balkanu moraju ujediniti snage sa ne-belim svetom, i boriti se protiv belačkih snaga koje predvode SAD i Evropa. Moraju okrenuti svoja leđa bilo kakvom belačkom nacionalizmu koji zahteva krađu resursa Afrikanaca, Arapa, Azijata i Latinoamerikanaca. Sve suprotno bio bi status kvo, mir sa imperijalizmom i podela ukradenih resursa od strane belih vladara sa belcima.
Uhuru!
Prevod: Princip.info
