Pošto su „globalizam“ i „antiglobalizam“ vrlo oportuni termini u kontekstu savremene politike, hajde da ih u najkraćim crtama demaskiramo. Globalizam je relativno mlad termin nastao 1940ih, koji u izvornom značenju predstavlja nacionalnu politiku koja tretira svet kao sferu svog uticaja. Naravno da autor, Ernst Jek, nije imao u vidu viševekovnu kolonijalnu ekspanziju zapadnih „demokratija“ (koja je viđena prirodnom) već nemački nacizam, koji je unosio pometnju u dotada pristojno organizovan svetski poredak.

Kada smo jednom ustanovili da je Hitler bio prvi globalista, a predstavnici zapadnih „demokratija“ koji su podelili svet kao kolač jok, postaje donekle jasno zašto se termin nije primio među posleratnim antikolonijalnim i antisistemskim pokretima, već je opstao samo u zapadnoj akademskoj zajednici, koja mu je dalje izmenila značenje, kako bi im ponovo postao upotrebiv. Tako je globalizam najednom postao „objektivno stanje globalne povezanosti“, a globalizacija „proces povećanja globalizma“. Termin je ovako neutralan nastavio da opstaje sve do velike svetske kontrarevolucije 90ih i ponovnog uspostavljanja jednopolarnog sveta.

U takvom svetu, bez objektivne spoljašnje pretnje, unutrašnje podele imperijalnog kampa između liberala i konzervativaca izbile su u prvi plan, iako bi se redovno stišavale u periodima značajnijih spoljnih izazova: socijalističke pretnje u Latinskoj Americi, islamističke pretnje na Bliskom istoku, itd. ; kada bi obe imperijalne opcije forsirale „rat civilizacija“ kao dominantni narativ. Međutim, usled slabijeg intenziteta spoljnih sukoba nego tokom Hladnog rata, te bi unutrašnje podele često bile odlučujući faktori razvoja dinamike imperijalizma (šta bi nas ostale sirotane zadesilo ovisilo bi o strateškim prioritetima pobedničke opcije na izborima u zapadnim zemljama – prvenstveno SAD).

U takvim okolnostima, narativ „globalizam-antiglobalizam“ dobio je novu ulogu. Novo značenje termina „globalizam“ postalo je „sve veća kontrola nad globalnom politikom, ekonomijom i kulturom“, dok se na „globalizaciju“ gledalo kao na proces ostvarivanja globalne vladavine. Kao takav, termin „globalizam“ i dalje nije bio politički upotrebiv van „elitnih“ konzervativnih krugova na Zapadu. Stoga je podeljen na „globalizam prosvetiteljstva“ (čime se uprošćeno misli na liberale i njihovu ideju „dubokog društva“ – kao priča za konzervativnu inteligenciju) i „ezoterični globalizam“ (nadnacionalne strukture, tajna društva, duboke države – kao priča za konzervativne mase).

Ozbiljnija kriza narativa „globalizam-antiglobalizam“ nastupila je usponom multipolarnosti, čije suzbijanje zahteva „jedinstvo Zapada“ protiv poluperifernog sektora svetske ekonomije (Kine i Rusije), a najvidljivija je tokom sukoba sa periferijom (zemljama Globalnog juga) kada je takvo jedinstvo neupitno. Najsvežiji primer je eskalacija kolonijalnog nasilja u Palestini i horska podrška tzv. antiglobalista i globalista doseljeničkom kolonijalizmu i centralnoj ekonomiji Izraela. U takvim je situacijama praktično nemoguće koristiti ove termine za svima vrlo jasne i razumljive procese. Videli ste, takođe, i kako je zvanična ruska retorika usklađena sa materijalnom realnošću, pa se termini „kolonijalizam“ i „imperijalizam“ prepoznaju kao jedine prave, objektivne opasnosti, a novouvedeni termin „kolektivni Zapad“ samo je ekser na kovčeg kanibalizacije marksističke terminologije od strane imperijalnog kampa.

Imperijalizam je stvaran, opipljiv ekonomski proces globalne eksploatacije. Iz njega se rađaju i druge forme dominacije (poput kulturne). Sa druge strane, globalizam je u svakom od svojih rastegljivih značenja samo jedna od manifestacija imperijalizma, koja definitivno ne zaslužuje primarni fokus, a neretko se (ili uglavnom) koristi baš iz tog razloga, da kritiku zadrži u okvirima „nepremostivog“ kapitalizma. Globalni kapitalistički sistem je inherentno polarizujući, tj. imperijalistički, i bogatiji pol će uvek tretirati svet kao svoju sferu uticaja. Stoga je „globalizam“ samo nusproizvod svetskog kapitalizma, dok je paradoksalno „antiglobalizam“ proizvod težnje za njegovim opstankom.