Наши политички ставови су производ анализе засноване на темељима марксистичко-лењинистичког схватања империјализма и теоријског развоја који проистиче из анализе монполистичког капитализма у традицији часописа Мотли ривју, теорије зависности, неједнаке размене и анализе свет-система.

Са циљем обуке кадрова и стварање основе за даљи теоретски рад, овде индексирамо кључне радове по категоријама.

Монополни капитализам

Без теорије монопола нема ни теорије империјализма.

Лењин, Империјализам као највиши стадиј капитализма

Лењинов рад о империјлизму је основа марксистичког схватања капитализма у својој последњој фази развоја која и даље траје. Лењин врши синтезу теоретског рада Бухарина, Хобсона и Хилфердинга.

Paul Baran, The Political Economy of Growth

Политичка економија раста уводи појам суфицита као пандан концепту вишка вредности који се потом у делу ”Монополни капитал” користи за објашњење механике империјалистичке економије. Ово дело је уједно и један од главних утицаја на теорију зависности.

Баран и Свизи, Монополни капитал

Пол Баран и Пол Свизи, оснивачи часописа Монтли ривју и зачетници теорије зависности, у овом раду анализирају капитализам у САД-у као пример монополног капитализма и тиме се емпиријски надовезују на Лењинов рад.

Неједнака размена

Теорија неједнаке размене је донела две велике иновације међу класике марксизма: 1. посматрање капитализма као глобалног система (нешто на шта је указао и Лењин), а не као на систем изолован у националним оквирима (последица овога је закључак да је сиромаштво неразвијених земаља услов за богатство развијених), и 2. да радничка класа богатих земаља ужива плодове експлоатације сиромашних земаља (такође нешто на шта су упућивали Енгелс и Лењин у оквиру теорије радничке аристократије).

Communist Working Group, Unequal Exchange and the Prospects of Socialism

Данска организација Комунистичка радна група блиска Аргирију Емануелу, обрадила је његово главно дело ”Неједнака размена” са циљем да ту теорију прилагоди активистима и да из ње изведе конкретне закључке поводом антиимперијалистичког организовања.

Kunibert Raffer, Unequal Exchange and the Evolution of the World System

Теорија неједнаке размене није једна већ низ приступа међународној трговини између земаља неједнаке моћи. Рафер врши критички преглед низа теоријских приступа укључујући Емануела и Амина.

Gernot Köhler, “The Structure of Global Money”, “Unequal Exchange 1965-1995”, i “Surplus Value and Value Transfer”

Распадом Совјетског савеза и теоријски рад замире, па се у затишју 90-их година појављује и кејнезијански приступ неједнакој размени Гернота Колера. Колер се бави структуром новца и његовим утицајем на неједнаку размену.

Анализа свет-система

Теорија зависности долази до своје кулминације у облику Валерштајнове формулације анализе свет-система која тежи да превазиђе недостатке дотадашњих теоретских оквира.

Wilma Dunaway, History of Development Theory

Данавеј припада радикалној традицији анализе свет-система, а као део својих предавања на факултету припремила је увод у теорије развоја почев од теорије модернизације, класичног и ортодоксног марксизма, до теорије зависности и свет система.

Thomas Shannon, An introduction to the World-Systems Perspective

Анализа свет-система је комплексан скуп теоријских приступа који варирају од академика до академика. Шенон је приредио упрошћен увод заснован на радовима Валерштајна и Чејс-Дана и представља добру полазну тачку за даље упознавање.

Christopher Chase-Dunn, The Global Formation

Чејс-Дан припада калифорнијској школи анализе свет-система који има структурални и емпиријски приступ овој перспективи. Глобална формација је књига која сав теоријски развој од настанка овог теоријског тока па до почетка 21. века сажима у овој књизи на начин на који се теорија може са лакоћом применити на анализу.

Робни ланци

Концепт робних ланаца је један од кључних да се разуме функционисање преноса вредности, експлоатације и, коначно, радничке аристократије.

Wallerstein i Hopkins, Commodity Chains in the World-Economy prior to 1800s

Овај чланак дефинише концепт робних ланаца и даје упутство за њихово истраживање.

Gereffi i Korzeniewicz, Commodity Chains and Global Capitalism

Први озбиљан рад који наставља тамо где су Валерштајн и Хопкинс стали је овај зборник Џерефија и Корженијевица. Иако је већина текстова далеко од радикалне традиције анализе свет-система, њен значај је у тексовима који се директно баве истраживањима робних ланаца до 1800. године и трендовима који се у њима уочавају. Такође, од значаја су студије појединих случајева.

Клиленд и Данавеј, критика претходне књиге

Клиленд и Данавеј критикују пређашњу књигу са становишта радикалне анализе свет-система и истраживање робних ланаца стављају у класни контекст.

Clelland, Surplus Drain and Dark Value in the Modern World-System

Клилендова концепција анализе робних ланаца, експлоатације и преноса вредности.

Suwandi, Value Chains

Интан Суванди, пореклом из Индонезије и ученица Џона Белами Фостера (актуелни уредник Монтли ривјуа) доноси марксистичку анализу робних ланаца.

Феминизам

Дискриминација по расном, етничком, верском и родном основу је једна од основних функција експлоатације у оквиру робних ланаца. Иако се под феминизмом подразумева само експлоатација жена, феминистичка перспектива анализе свет-система обично обухвата и остале дискриминисане категорије. Свакако, највећи терет експлоатације носе жене.

Dunaway, Gendered Commodity Chains

Ради се о зборнику текстова који садрже теоријске поставке експлоатације у оквиру робних ланаца, потом теоријске поставке улоге домаћинства и полупролетаријата, те студије појединих случајева.

Екологија

У Клилендовој концепцији робних ланаца, осим експлоатације један од извора суфицита је и еколошка деградација.

Gellert, Frey i Dahms, Introduction to Ecologically Unequal Exchange in Comparative Perspective

Примена концепта неједнаке размене на екологију и успостављање концепта еколошки неједнаке размене за објашњење динамике ”извоза” загађења из центра на периферију.

Clelland, The Core of the Apple: Dark Value and Degrees of Monopoly in Global Commodity Chains

Клилендова анализа робних ланаца на конкретном примеру Епл производа која укључује и еколошку деградацију.

Ajl, People’s Green New Deal

Екосоцијалистичка алтернатива капиталистичким еколошким реформама.