Nejednaka razmena u međunarodnim trgovinskim odnosima je pojam koji se objašnjava nizom teorija, a budući da su najpoznatije među njima iz marksističke ekonomske tradicije poput rada Argirija Emanuela, onda se često vezuju isključivo za marksizam. Situacija se menja 90-ih godina sa radovima Gernota Kolera koji se nadovezuje na radove Argirija Emanuela i Samira Amina kroz kejnezijansku interpretaciju.
Koler smatra da se nejednaka razmena krije u strukturi novca.1 Naime, svaka zemlja ima svoju valutu koja se na međunarodnom tržištu razmenjuje za valutu druge zemlje po određenom kursu. Na primer, 1 američki dolar se danas razmenjuje za 105,91 dinara. Međutim, iako 1 dolar vredi 105 dinara i 90 para, količina namirnica i usluga koje se za 1 dolar mogu kupiti u Americi je drugačija od one koje se za 105,91 dinara mogu kupiti u Srbiji. Dakle, tržišna ili nominalna vrednost valute ne odgovara kupovnoj moći ili realnoj vrednosti. U ekonomiji se realna vrednost valute izražava kroz „paritet kupovne moći“ (Purchase Power Parity ili PPP). Uzima se da 1 američki dolar vredi 1 PPP dolar (tj. PPP$), pa se onda svaka nacionalna valuta preračuna i dobije se ekvivalent sa dolarom po realnoj vrednosti. PPP nije savršen parametar i sa sobom nosi niz problema, ali za diskusiju o ilustraciji nejednake razmene, nisu od ključnog značaja.2
Koler je došao do zaključka da tržišna vrednost nacionalnih valuta zemalja kolektivnog Zapada osciliraju oko realne vrednosti tako da su na duži period skoro jednake, a da nacionalne valute zemalja Globalnog Juga po pravilu imaju nižu tržišnu vrednost od realne.3 Matematički to može da se izrazi tako što se BND po glavi stanovnika izražen u PPP$ podeli sa BND po glavi stanovnika izraženim u tržišnom kursu. Kada je rezultat 1, tada je realna vrednost jednaka tržišnoj; rezult ispod 1 tada je realna vrednost niža od tržišne, a rezultat veći od 1 znači da je realna vrednost veća od tržišne. Da bi se lakše razumelo, to možemo da prikažemo grafički:
Odnos realne vrednosti valute prema tržišnoj vrednosti. Izvor: MMF
- Na grafiku svaka crna tačka predstavlja jednu zemlju.
- X osa (od 0 do 125 hiljada) predstavlja BND zemlje izražen u tržišnoj vrednosti valute, dakle onako kako se nominalno i izražava.
- Y osa (od 0 do 6) predstavlja faktor devijacije realne vrednosti od tržišne (1 = nema devijacije, <1 realna vrednost niža od tržišne, >1 realna vrednost viša od tržišne).
Zemlje Globalnog Severa, tj. one sa visokim nominalnim BND-om se nalaze na desnoj strani grafika, a samim tim, zemlje Globanog Juga sa niskom BND-om se nalaze levo. Očigledno je da je Globalni Sever oscilira oko horizontalne vrednosti 1 šta znači da su realna i tržišna vrednost valute veoma blizu, dok je karakteristično da je najveći deo Globalnog Juga koncentrisan između 2 i 4. Drugim rečima, vidimo da je realna valuta dva do četiri puta niža od tržišne u slučaju siromašnih zemalja.
Šta to znači u kontekstu međunarodne trgovine? Ukratko, znači nejednaku razmenu pri kojoj siromašna zemlja daje više robe bogatoj zemlji, nego što dobija za uzvrat.
Pokažimo to hipotetičkim primerom. Uzmimo dve zemlje: Srbiju i Nemačku. Predpostavimo da je nominalni BND Srbije 1000 dinara, a Nemačke 1000 evra. Kurs je 1 evro za 25 dinara. Srbija Nemačkoj prodaje robu u vrednosti od 100 dinara, a Nemačka Srbiji robu u vrednosti 4 evra. Ako su realna i tržišna vrednost valuta jednaka, onda je to ujedno i jednaka razmena (tj. 100 dinara = 4 evra, po kursu 1 evro za 25 dinara).
Međutim, ako je realna vrednost srpske valute duplo veća od tržišne, imamo faktor d = 2.5, onda kurs nije 1 EUR : 25 RSD, već: 1 EUR : 25/2.5 RSD, tj. 1 evro za 10 dinara.
Srbija izvozi 100 dinara u Nemačku i iz nje uvozi robu po tržišnoj ceni 100 RSD / 25 = 4 EUR, međutim po realnoj vrednosti je 100 RSD / 10 = 10 EUR. To znači da je u trgovini sa Nemačkom Srbija izgubila 10 EUR – 4 EUR = 6 EUR (tj. 60 dinara) realne vrednosti. Sa tačke gledišta Nemačke, ona izvozi robu u vrednosti od 4 EUR u Srbiju, što je po tržišnoj vrednosti 100 dinara, a po realnoj 4 EUR * 10 = 40 RSD. Dakle, Nemačka si stavlja razliku od 60 dinara, tj. 6 evra u džep.
Ako se pozabavimo postojećim podacima MMF-a za 2022. godinu, situacija stoji ovako:
- BND po glavi stanovnika Srbije je 9,164.27 dolara, tj. 24,084.41 PPP dolara; faktor devijacije je 2.62.
- BND po glavi stanovnika Nemačke je 48,397.80 dolara, tj. 63,834.86 PPP dolara, a faktor devijacije je 1.31
- Obim izvoza Srbije u Nemačku je 3,702,840,508 dolara
Da bismo izračunali obim vrednosti koja se gubi prilikom trgovine usled razlike između realne i tržišne vrednosti valuta, koristićemo sledeću formulu:
T = (d1 / d2 ) * X – X
- T je vrednost koja se prenosi iz siromašne u bogatu zemlju;
- d1 je faktor devijacije siromašne zemlje;
- d2 je faktor devijacije bogate zemlje, a
- X je vrednost izvoza iz siromašne u bogatu zemlju.
Da bude jasnije, formula se interpretira ovako:
- realna vrednost robe koja se izvozi je: (d1 / d2) * X
- tržišna vrednost robe je: X
- kada se tržišna vrednost robe oduzme od realne vrednosti, dobijamo obim transfera vrednosti koji se preneo iz siromašne u bogatu zemlju.
U našem slučaju, to izgleda ovako
(2.62 / 1.31) * 3702840508 – 3702840508 = 3,702,840,508
Vidimo da je realna vrednost srpske valute duplo veća od realne vrednosti Nemačke, zbog čega izvozimo duplo više od vrednosti koja nam se plaća za izvezenu robu.
Radoznalosti radi, pozabavimo se jednim hipotetičkim scenarijom, a to je: kako bi izgledalo da se izvoz robe u Nemačku u potpunosti zameni izvozom u Kinu ili Rusiju. Za to nam je neophodno da izračunamo faktor devijacije:
- BND po glavi stanovnika Kine je 12,970.33 USD, tj. 21,290.89 PPP dolara, sa faktorom d = 1.64;
- BND po glavi stanovnika Rusije je 14,665.25 USD, tj. 31,967.03 PPP dolara, sa faktorom d = 2.17.
Ako bismo zamenili isti obim izvoza u Kinu:
(2.62 / 1.64) * 3702840508 – 3702840508 = 2,212,672,986
ili u Rusiju:
(2.62 / 2.17) * 3702840508 – 3702840508 = 740,568,102
Grafički to izgleda ovako:
Ako je BND Srbije 62.721 milijardi dolara, onda izgubljena vrednost u trgovini sa Nemačkom iznosi 5.9% celokupnog BND-a, hipotetički sa Kinom 3.5%, dok bi sa Rusijom bio 1.18%. Iako Srbija gubi u svakom slučaju, gubitak u trgovini sa istočnim partnerima je daleko manji. Štaviše, uz okretanje ka Globalnom Jugu, moglo bi da se dođe i do JEDNAKE razmene u kojoj na ovaj način ne gubi niko od trgovinskih partnera.
Postavlja se logično pitanje, zašto siromašne zemlje ne bi ujednačile realnu vrednost valute sa tržišnom? Podizanje realne vrednosti povećalo bi cenu izvoznih proizvoda, pa samim tim negativno uticalo na njihovu konkurentnost na tržištu. Treba imati u vidu da zemlje Globalnog Juga, tj. periferije, imaju slab državni aparat koji na svetskom tržištu nema monopolističkih poluga poput zemalja Globalnog Severa i mora da se takmiči putem obaranje cena i troškova. U suprotnom bi ih zemlje Globalnog Severa zamenile drugom konkurentnijom zemljom Globalnog Juga.
Ovde možemo da se poslužimo primerom Kine koja je obaranjem realne vrednosti svoje valute prema dolaru postala fabrika sveta, a kada je otpočela svetska kriza 2007. godine, realna vrednost je polako krenula da raste. Naravno, treba imati u vidu specifičnosti kineske ekonomije, a pre svega da: kineska država ima punu kontrolu nad tržištem i Centralnom bankom, ima ogromne rezerve dolara i dovoljno snažnu državu da može da se suprotstavi kolektivnom Zapadu i njegovim imperijalističkim pretenzijama.
Srbija i njoj slične male poluperiferne i periferne zemlje nemaju mogućnosti koje Kina ima, pa se nositi sa faktičkom situacijom bez mnogo prostora za manevar. Svakako bi produbljivanje saradnje sa Globalnim Jugom pozitivno uticao na količinu vrednosti koja bi ostala raspoloživa budžetu.
Pomenuli smo Kinu i njene zalihe dolara, ali nismo obratili pažnju na jedan ključni aspekt ovog mehanizma: većina svetske trgovine se odvija u dolarima. Usled svojih protivrečnosti, sistem teži ka dedolarizaciji, a samim tim bi se očekivalo da se uklanjanjem dolara kao sredstva plaćanja eliminiše i nejednaka razmena zasnovana na strukturi novca. Ovo je samo hipoteza i ostaje da se teorijski i empirijski potvrdi.
Za kraj spomenimo da postoji niz teorija nejednake razmene od koji se svaka bavi pojedinim mehanizmima, tako da uzete u izolaciji predstavljaju samo deo cele slike. Ova teorija ne daje odgovor na sva pitanja, ali je za razliku od ostalih prosta za empirijsko istraživanje budući da su podaci lako dostupni.
Zainteresovan čitalac može da se upozna i sa drugim teorijama koje se međusobno dopunjuju:
