Zabrana zapošljavanja u našem javnom sektoru uvedena je 2013., navodno sa ciljem fiskalne konsolidacije i trebalo je da traje dve godine, ali je od tada stalno produžavana i, evo, sada je novom uredbom vlade produžena do 2026. Kao i uvek, niko da vam kaže da se radi o meri “preporučenoj” od strane MMF-a, kako bi se dotirale zapadne privrede kroz prenos “tamne vrednosti”.

Šta je tamna vrednost? To je ona vrednost neregistrovana u zvaničnom knjigovodstvu.

Nasuprot prenosu svetle vrednosti iz država periferije u centar svet-sistema, poput: repatrijacije profita od izvoza kapitala, sistema monopola, patenata, servisiranja duga, prebega kapitala, manipulacije deviznim kursem, prenosa dividendi sa periferije u centar, itd; kod tamne vrednosti govorimo o troškovima koji nisu usko vezani za proizvodnju, tj. eksternalizovanim troškovima – koje snosi neko drugi, a koje bi trebalo da snose imperijalisti.

Dakle, radi se o: formalnom radu plaćenom ispod tržišne cene, radu domaćinstava u neformalnom sektoru, jeftinim prirodnim resursima, ekološkim eksternalijama, znanju, itd. Poslednja stavka je u ovom “našem” slučaju ključna, jer se datom zabranom podstiču stručnjaci (npr. zdravstveni radnici, ne samo lekari specijalisti, nego i medicinske sestre i tehničari) da odlaze u inostranstvo.

Tako imperijalni centar (posebno u domenu tehničkih nauka) dobija svršene stručnjake kojima popunjava deficitarna radna mesta bez ikakvih ulaganja, a periferna država ostaje bez ogromnih investicija uloženih u obrazovanje ovih kadrova i uskraćena za njihov radni doprinos lokalnoj ekonomiji. Takođe joj se unapred oduzima ključna intelektualna infrastruktura koja bi mogla da obezbedi ekonomsku transformaciju u slučaju političke promene.

Abdelraheem Kheirawi

Za više detalja o prenosu vrednosti preporučujem tekst Donalda Klilenda: Imperijalizam i svetski prenos vrednosti.