Markus Mozaja Garvi, jamajkanski lider i osnivač prvog masovnog crnačkog pokreta, propovedao je jedinstvo crnaca širom sveta i njihovu ekonomsku nezavisnost od kapitalističkog sistema belog čoveka. U rodnoj zemlji je 1914. godine osnovao „Univerzalno crnačko napredno udruženje“ (Universal Negro Improvement Association – UNIA) u cilju materijalne konkretizacije ideja i zahteva koje je svojim oštrim govorima nagoveštavao. Međutim, tek je prelaskom u Sjedinjene Američke Države uspeo da dopre do većeg broja ljudi što je rezultiralo, po njegovim rečima, da udruženje broji 2 miliona članova do 1919. godine.

UNIA je ubrzo počela sa izgradnjom infrastrukture radi ekonomskog, društvenog i političkog ujedinjenja 400 miliona Afrikanaca širom sveta. Tako su osnovali „Univerzalnu izdavačku kuću“ (Universal Printing House) za štampu i distribuciju svojih novina „Crnački svet“ (Negro World), potom su pokrenuli „Korporaciju crnačkih fabrika“ (Negro Factories Corporation) u cilju izgradnje i upravljanja fabrikama u velikim industrijskim centrima Sjedinjenih Država, Centralne Amerike, Zapadne Indije i Afrike radi proizvodnje svoje robe za svetsko tržište, a u sklopu koje su posedovali lanac prehrambenih prodavnica, restorane, parne perionice veša, krojačke radnje, mlekare i pomenutu izdavačku kuću.

Kada je prikupljeno dovoljno sredstava, pokrenuli su i brodsku liniju pod imenom „Blek starlajner“ (Black Starliner) radi transporta robe, povezivanja sa Afrikom i stvaranja globalne afričke ekonomije, ali i za prevoz crnaca, jer je Garvi propovedao da jednom ojačani i nezavisni crnci treba da se vrate u svoju prapostojbinu – Afriku – odakle su kidnapovani i dovedeni kao roblje širom američkog kontinenta. Brodska linija je bila aktivna od 1919. do 1922. godine, a njen rad su osujetili federalni agenti i vlada SAD koja je osudila Garvija i članove UNIA-e za malverzacije i korupciju tokom rada linije. Garvi je odslužio dve i po godine u zatvoru, da bi ga potom deportovali iz zemlje kao „neprihvatljivog uljeza“, nakon čega nikada nije uspeo da povrati masovnost pokreta.¹

UNIA je za mnoge crnce bila konkretan odgovor na molitve i nade bezbroj kolonizovanih i potlačenih generacija, a Garvi lider koji je dobio kultni status u panafričkom svetu. Prvi crnački nacionalista ne samo da je okupio mase oko sebe, već je uspeo da delimično konkretizuje svoje ideje radi stvaranja „Novog crnca“ koji je ponosan na svoju boju kože, svoju istoriju i bez straha je spreman da se bori za svoju budućnost protiv kolonizatorskog sistema belog čoveka. „Garvinizam“ je uticao u međuvremenu na formiranje rastafarijanskog pokreta na Jamajci, a mnogi rege autori su Garvija opevali, kao i njegove narodnooslobodilačke projekte poput Blek starlajnera:

„Vidim sedam milja Blek starlajnera kako pristižu u luku
Mogu da čujem starešine kako govore
Ovo su dani za koje smo se molili
Markus Garvi nam je rekao da će Blek starlajneri jednog dana doći po nas
To je repatrijacija
Crnačko oslobođenje
Da, vreme je došlo da se crnac vrati kući!“
–
Fred Loks u prvoj rege pesme o Blek starlajneru iz 1975. koja se smatra jednom od najznačajnih pesama u rege istoriji

1. Black Moses: The Story of Marcus Garvey and the Universal Negro Improvement Association, E. David Cronon  ↩