Jedna od najpozitivnijih stvari proizašlih iz rata kolektivnog Zapada u Ukrajini su razotkriveni elementi američke levice koja oduvek gaji meku i sentimentalnu tačku prema Zapadu. Arogancija ovih zapadnjaka koji su potpisali poziv na još rata [aludirajući na tzv. Ukrajinsku mrežu solidarnosti] ogleda se u tome što se ni ne osećaju prinuđenim da pojasne svoju moralno superiornu posvećenost ukrajinskom samoopredeljenju protiv „Putinovog“ rata nakon mnogobrojnih izjava Angele Merkel, bivšeg francuskog predsednika Fransoa Olanda i bivšeg ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, koje su otkrile da je sporazum iz Minska samo taktika za odlaganje i pripremu rata, pored rata „nižeg inteziteta“ koji Zapad podržava od 2014, a koji je rezultirao sa preko 14 hiljada smrtnih slučajeva u istočnoj Ukrajini. Oni samo tvrde da je to Putinov rat i da bi to moralo biti prihvaćeno – jer Zapad to radi i mogu tako da se izvuku.
Posvećenost apstraktnim principima i samouverenost da znaju više od svih drugih, ove neokonzervativce objektivno svrstava u isti ideološki tabor sa Obamom, Bajdenom, NATO stratezima, klovnom Zelenskim i Borisom Džonsonom. Ali oni će tvrditi da su njihove pozicije različite, jer predstavljaju nešto što nazivaju levicom. Neki pojedinaci koji su potpisali ovo prozapadno imperijalističko pismo znaju šta rade. Nekoliko pojedinaca na toj listi verovatno su bili zbunjeni ili nisu obraćali pažnju, ne razmišljajući o tome sa kim će biti povezani kada se prijave. To, naravno, nije slučaj sa individuama kao što su Haui Hokins, Erik Drajser i Bil Flečer. Oni predstavljaju najgore od arogantne, evrocentrične late-levice koja sa entuzijazmom pruža ideološko pokriće (desničarstvo sa levom frazeologijom) za imperijalistički program zapadne kolonijalne/kapitalističke elite. Pored toga, oni takođe sa entuzijazmom napadaju nas koji nikada ne odustajemo od našeg strateškog prioriteta, a to je pobeda protiv našeg primarnog neprijatelja – zapadnog belog kolonijalnog/kapitalističkog patrijarhata – sve ostalo je sekundarno, pa nas poštedite svojih argumenata o borbi protiv tzv. dualnog imperijalizma. To je antidijalektička glupost.
Bila bi potpuna katastrofa kada bi „kolektivni Zapad“ obezbedio vojnu pobedu. To bi potvrdilo njihovu doktrinu „Dominacije punog spektra“ i posvećenost vojnoj strategiji za podršku toj doktrini. Osa dominacije SAD/EU/NATO predstavlja egzistencijalnu pretnju globalnom čovečanstvu. „Leva“ pozicija bi u najboljem slučaju trebalo da podrži dogovoreno rešenje za okončanje ovog ludog rata pre nego što ove nakaze na Zapadu odluče da rat eskaliraju u nuklearnu konfrontaciju. Stav podrške za više rata vođen fantazijom belog dečačića o vojnoj pobedi je ludilo.
A Afrikance i crnce pitam, koji bi se Afrikanac koji poštuje sebe svesno stavio na istu stranu sa NATO-om, Evropom i američkom doseljeničkom državom u bilo kom sukobu? Činjenica da neki od vas i dalje završavaju na istoj strani sa našim neprijateljima samo potvrđuje da ste napravili izbor, a taj izbor je da sarađujete sa našim neprijateljima – što vas čini neprijateljem!
Piše Adžamu Baraka1
https://www.facebook.com/AjamuBarakaVP/posts/pfbid0DCL5Jzh4XN4uyfyE88io6pZbHu1BKyCxSK47wXMiHE2vifkCP8EsJcsgojSVWb7ul ↩
