Za katolički Božić setimo se nekoliko stotina američkih vojnika irskog porekla, koji su tokom Američko-meksičkog rata 1846-48 dezertirali i prešli na stranu Meksika. Bataljon je učestvovao u svim velikim bitkama protiv SAD.
Na čelu bataljona bio je major Džon Rajli, prema čijim sačuvanim pismima saznajemo da su glavni motivi za promenu strane bili ti što su irski imigranti doživljavali diskriminaciju u redovima američke vojske, kao i što su se identifikovali sa borbom Meksikanaca protiv Španaca, Francuza i Amerikanaca da sačuvaju svoju nezavisnost.1
U svojim pismima takođe daje opis zastave Bataljona: „U prethodnom pismu zaboravio sam da kažem pod kojim smo se barjakom tako hrabro borili. Bio je to slavni Amblem prava domorodaca, barjak koji je odavno trebalo da lebdi nad našim rodnim tlom, Sveti Patrik, Erinska harfa i detelina na zelenom polju„.2
Među njima je bilo i odbeglih robova afričkog porekla, a bataljonu su dodeljeni i drugi pojedinci katoličke vere.3
Preživeli borci bataljona Sveti Patrik (San Patricios) ostali su da žive u Meksiku, ali su snage SAD uspele da zarobe nekoliko desetina i osude ih za izdaju.
Iako je skoro 9000 američkih vojnika dezertiralo tokom rata, samo su irski dezerteri osuđeni na smrt. Njih 50 je pogubljeno, neki vešanjem drugi streljanjem, što se smatra najvećim kolektivnim pogubljenjem u američkoj istoriji.4
Vlada Meksika je 1959. odala počast irskim borcima spomen pločom sa imenima svih zarobljenih članova bataljona. Mnoge škole i druge ustanove u Meksiku i danas nose ime ovog bataljona.
Foto: Osioni
Lloyd, David (2000). Ireland After History. University of Notre Dame Press. ↩
Stevens, Peter F. (1999). The Rogue’s March: John Riley and the St. Patrick’s Battalion. Washington, DC: Brassey’s. ↩
https://www.americanheritage.com/san-patricios?page=show ↩
https://archive.org/details/armyofmanifestde00jame ↩
