Istorija

Uticaj jugoslovenskog sistema samoupravljanja na kineski ekonomski model!

Foto: Njujork Tajms

Danas se vraćamo u 1977. i vadimo iz naftalina isečak iz članka Njujork Tajmsa o studiranju i implementaciji “jugoslovenskog modela” u Kini. Kineski su rukovodioci boravili u Jugoslaviji izučavajući radničko samoupravljanje u nameri da poboljšaju svoj privredni rast, ali i da realizuju ideju Mao Ce Tunga da se radnicima daju veća ovlašćenja u preduzećima.

Da bismo to objasnili preciznije od Njujork Tajmsa, radilo se o sistemu Radničkih kongresa (po uzoru na Radničke savete) koji je uveden u kineskim preduzećima zajedno sa sistemom odgovornosti direktora.

Radnički kongresi nisu zauzimali mesta direktora i rukovodećih timova u usmeravanju poslovanja (RK nije bio najviši organ odlučivanja u preduzeću), ali su omogućavali radnicima da direktno učestvuju u upravljanju, nadziru rukovodioce, daju predloge i glasaju o visini dohodaka i ulaganja. Dakle, radilo se o kombinaciji upravljanja stručnog tima i Radničkog kongresa.

Do sredine 1981. godine, 90% velikih i srednjih preduzeća uspostavili su Radničke kongrese i prema anketi lista “People’s Daily” iz iste godine 85% radnika je izrazilo zadovoljstvo načinom na koji funkcionišu.1

Radnički kongresi su se od tada dodatno razvili. Npr. 1992. godine, stekli su veća ovlašćenja u kolektivnim (društvenim) nego u državnim preduzećima, sa mogućstvom da izaberu, zaposle i otpuste direktora fabrike. Zakon o kompanijama NR Kine iz 2005 dodatno je učvrstio poziciju Radničkih kongresa u državnim kompanijama i akcionarskim društvima. Prema njemu, Radnički kongresi birali su iz svojih redova najmanje trećinu članova upravnih odbora (WRBSD), izjednačujući njihova ovlašćenja sa  direktorima. Naknadno su prošireni na preduzeća svih vrsta, uključujući i privatni sektor, gde su organizovani od strane sindikata.2

Prema tome, kada vam Amerikanci kažu da ste “svet”, i te kako su u pravu. Ne prirepak onog njihovog polusveta, nego narod čija politička praksa živi u sintezi uspešnih socijalističkih iskustava najrazvijenije države današnjice.

 

 


  1. Liwen Chen: The Effects of China’s Democratic Management on Compensation and Firms’ Performance  

  2. Zhu Xiaoyang and Anita Chan: Staff and Workers’ Representative Congress  

Leave a reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

0 %

Podržite nas!

Ako vam se dopada stranica i želite da nas pratite, molimo kliknite na dugme.