Nakon posete SSSR-u, 1978. godine, Muhamed Ali je ovako saopštio svoje utiske američkim novinarima:

Foto: AP

„Video sam na stotine različitih nacionalnosti. Tamo nema crnac ili belac, ili „ti crnjo, vrati se kući“. Ljudi kažu: „Ma, samo su ti pokazali ono najbolje“. Čekajte malo. Hoćete da mi kažete da su se svi ti belci tamo navežbavali za moj dolazak? Znači, rekli su: ‘Dolazi Muhamed Ali, sklonite sve kurve s ulice, policajci ne nosite oružje i neka vas ne bude više od dvoje u celom gradu, a vi ljudi raznih nacionalnosti pretvarajte se da se slažete’?

Kažu mi: „Vodili su te da vidiš samo ono što su želeli da vidiš“. To je laž! Ušao sam u svoj automobil i rekao vozaču gde da me vozi. Džogirao sam ujutro na mestima gde retko ko da je ikada video crnca. Protrčao sam pored dve ruske dame koje su išle na posao, nisu se ni osvrnule. U Americi ne mogu ujutro da trčim mnogim ulicama u belačkom kvartu.

Nisam video nijednog prosjaka. Nisam video ni autostopera. Nikada se nisam osećao tako bezbedno. Nema nikakvog rizika od bilo kakve pljačke. Kažu da nema slobode veroispovesti u SSSR, a video sam ljude svih religija kako slobodno ispoljavaju svoju veru.

Upoznao sam i Brežnjeva, i veoma sam impresioniran. To je za mene velika čast. U tom momentu nisam bio „najveći“. On je bio najveći. Nema krupnih zverki u Rusiji, svi su obični ljudi, čak i gospodin Brežnjev.“

Izvor: „Soviet But Not Russian: The ‘Other’ Peoples of the Soviet Union“; William Mandel