Ideja da se Karl Marks nije pomerio sa stanovišta o začetku revolucije na Zapadu, prethodno je osporavana pismom koje je Marks uputio Engelsu decembra 1869. godine, gde je tvrdio da poluga mora biti primenjena u koloniji. Marks kaže: „U direktnom je i apsolutnom interesu engleske radničke klase da se oslobodi svoje sadašnje veze sa Irskom. Ovo je moje najpotpunije uverenje, a iz razloga koje delimično ne smem da saopštim samim engleskim radnicima. Dugo sam verovao da će biti moguće zbaciti irski režim uz pomoć engleske radničke klase. Uvek sam iznosio ovu tačku gledišta u Njujork Tribjunu. Dublje proučavanje me je sada uverilo u suprotno. Engleska radnička klasa nikada neće postići ništa pre nego što se oslobodi Irske. Poluga se mora primeniti u Irskoj.“1
U međuvremenu, prevedeno je prethodno neobjavljeno pismo Karla Marksa upućeno francuskom socijalisti Žilu Gedu, pisano deset godina nakon navedene Marksove opaske, u kojem dalje razrađuje svoju novu postavku.2 Zahvaljujući RNP-F, sada prvi put i na srpskom.
10. maja 1879.
Poštovani građanine Ged,
Nijedna francuska izbeglica koja ima bilo kakve veze sa mnom ne bi posumnjala u duboke simpatije koje gajim prema vama, niti u moje veliko interesovanje za vaš rad. Militantni socijalizam svakako ima mnogo pristalica u Francuskoj, ali malo je onih poput vas, koji sjedinjuju hrabrost i znanje. Izbor Blankija na vašu inicijativu, prva je kompenzacija za patnje i uvrede koje vam nanose skorojevići na vlasti.
Što se tiče povratka zakonodavnog tela u Pariz, ja sam se pred Lisagarajem i Longeom izjasnio na isti način kao i vaši članci. Uostalom, pridao sam veći značaj raspravama o ovoj stvari nego samoj stvari, uveren da bi gospoda Gambetisti radije živeli u Parizu nego vegetirali u Versaju.
Veliki zadatak za socijaliste u Francuskoj je organizovanje nezavisne i militantne radničke partije. Takva organizacija, koja ne sme biti ograničena na gradove, već se mora proširiti na selo može se ostvariti samo propagandom i kontinuiranom borbom koja uvek odgovara datim uslovima trenutnog stanja. Samo posthumni jakobinci poznaju jedan oblik revolucionarne akcije, eksplozivni oblik. To je sasvim prirodno za buržuje koji su podigli svoje štitove tek nakon što su već zauzeli dominantne društvene pozicije.
Po mom uverenju, revolucija u eksplozivnoj formi ovog puta će krenuti ne sa Zapada, već sa Istoka – iz Rusije. Ona će prvo reagovati na druge dve teške despotovine [nečitko], Austriju i Nemačku, gde je nasilni preokret postao istorijska nužnost. Od najveće je važnosti da Evropa u trenutku ove opšte krize zatekne francuski proletarijat već konstituisan u formi radničke partije i spreman da odigra svoju ulogu.
Što se tiče Engleske, materijalnih elemenata njene društvene transformacije ima u izobilju, ali ono što nedostaje je pokretački duh. On će se formirati samo pod eksplozijom kontinentalnih događaja. Nikada ne smemo zaboraviti da koliko god siromašna bila većina engleske radničke klase, ona ipak u izvesnoj meri učestvuje u Engleskoj imperiji na svetskom tržištu ili, što je još gore, zamišlja sebe da učestvuje u njemu.
Nekoliko reči o Longeu. Učinili biste mu medveđu uslugu da pomislite da je on vaš lični protivnik. Naprotiv, iako ga je pozvalo nekoliko koketnih emigranta, nije se dao uvući u pošalice. Iako se njegova mišljenja ponekad razlikuju od vaših u pogledu taktike koju treba slediti, ne mislim da se suštinski razlikuju. Konačno, porodični odnosi i prijateljstva nisu mogli da utiču na moju političku liniju od koje nikada nisam odstupio.
U nadi da ćete uskoro povratiti svoju slobodu i zdravlje, Vaš veoma iskren prijatelj Karl Marks
