Formalnopravna borba afroameričke zajednice protiv Sjedinjenih Američkih Država ima dugu istoriju, a prvi legalan pokušaj borbe koji su inicirali Afroamerikanci dogodio se 17. decembra 1951. godine. Tada su Pol Robson i Vilijam Paterson podneli dokumentaciju afroameričkog Kongresa za građanska prava (KGP) Ujedinjenim nacijama pod nazivom „Tužba za genocid: zločin vlade protiv crnog naroda“, a sa potpisima gotovo 100 američkih intelektualaca i aktivista. Robson, pevač i aktivista, je predvodio delegaciju koja je predala dokumentaciju u sedištu UN-a u Njujorku, dok ju je Paterson, izvršni direktor KGP-a, predao pariskom predstavništvu lično, jer je prethodnih 125 kopija poslatih poštom konfiskovala vlada SAD-a, a DuBojsa koji je Patersona trebalo da prati u Pariz sprečila da napusti zemlju.1
U dugačkom tekstu na skoro 250 strana (koji se u celosti može pronaći ovde2 ) dokumentovano je na stotine slučajeva linčovanja i drugih oblika brutalnosti i diskriminacije, pokazujući direktno saučesništvo vlade. Kroz dokumentaciju je SAD optužena za linčovanje više od 10.000 crnaca u periodu od 85 godina od kraja ropstva (u proseku više od 100 linčovanja godišnje), iako je taj broj bio znatno veći jer ubistva najčešće nisu prijavljivana.
U peticiji su se pozvali na UN-ovu definiciju genocida: „Svaka namera da se uništi, u celosti ili delimično, nacionalna, rasna ili verska grupa je genocid“. Zaključeno je da su „…potlačeni crnački građani Sjedinjenih Država, segregirani i diskriminisani kao dugogodišnje mete nasilja, žrtve genocida kao rezultat dosledne, svesne i jedinstvene politike svake grane vlasti.“ KGP je naglasio da je „delimični“ pokušaj uništavanja grupe deo definicije, i tvrdio da se postupanje prema Afroamerikancima kvalifikuje kao genocid: Peticija smatra američku vladu odgovornom za genocid, kroz podržavanje i rasizma i monopolskog kapitalizma – bez kojih bi stalno i široko rasprostranjeno, institucionalizovano izvršenje zločina genocida bilo nemoguće. 3
KGP je podsticao eksplicitna poređenja između američkog i nacističkog genocida, fokusirajući se na incidente mafijaškog nasilja i policijskog terora nakon 1945. godine, tj. otkako se Amerika samoproglasila za lidera „slobodnog sveta“. KGP je nastojao da pokaže da je sistematsko ugnjetavanje Afroamerikanaca predstavljalo genocid jer je nasilna nadmoć belaca u srži američke kulture.
Kako je Hladni rat besneo, tako je američka vlada uspela da spreči UN da formalno raspravljaju ili čak razmotre optužbe iznete u predatoj dokumentaciji. Ceo slučaj je u tišini nestao, i pre nego što je doveden na dnevni red. Mediji su slabo izveštavali o peticiji ili zločinima koje dokumentuje, a KGP je uskoro označen kao „komunistička organizacija“, a sama peticija kao „komunistička propaganda“. Kada je jedan od američkih delegata u Ujedinjenim nacijama kritikovao Patersona da je „napao sopstvenu vladu“, Paterson je odgovorio: „To je naša vlada. To je moja zemlja. Ja se borim da spasem demokratske principe svoje zemlje“.
Kada se Paterson vratio u zemlju, Stejt department je zaplenio njegov pasoš, tako da nije mogao više da govori u inostranstvu o uskraćivanju ljudskih prava koje trpe „ne-beli“ Amerikanci. Robson je takođe sprečen da napusti zemlju. Njih i druge vođe KGP-a su maltretirale i progonile FBI i druge savezne agencije do kraja života.45
https://news.google.com/newspapers?id=HDsmAAAAIBAJ&sjid=rv4FAAAAIBAJ&dq=patterson%20charges%20us%20stole%20passport&pg=4609%2C3636082 ↩
https://www.crmvet.org/info/genocide.htm ↩
https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0921374005061991 ↩
https://www.crmvet.org/tim/timhis51.htm#1951genocide ↩
https://www.zinnedproject.org/news/tdih/we_charge_genocide_petition ↩
