Vesti

Borbeni 8. mart u Istanbulu

Berna Jilmaz i Čidem Jakši, imena su dve militantkinje DHKC-a koje su poginule u napadu na autobus interventne policije u Istanbulu.

Berna Jilmaz je 2010. godine učestvovala u protestu prilikom skupa na kojem je učestvovao tadašnji premijer Redžep Tajip Erdoan. Ona i još jedan aktivista su razapeli natpis koji je zahtevao besplatno školstvo. Zbog ovog „zločina” je osuđena na 5 godina robije. Prema mišljenju tužilaštva, radi se o širenju terorističke propagande. U zatvoru je provela 19 meseci.

Čidem Jakši je 30. marta 2014. godine postala meta tokom lokalnih izbora. Nakon što je Elif Sultan Kalšen izvršila napad na policiju godinu dana kasnije, Čidem je označena kao „bombaš samoubica”. Vezano za ovu temu, njeni advokati su saopštili da otkako je policija objavila njenu sliku u svakom trenutku preti opasnost po njen život.

Kao i u slučaju Elif Sultan Kalšen koja je tokom svog političkog aktivizma hapšena i mučena, radi se o klasno i političko svesnoj omladini koja trpi najekstremnije oblike represije usled čega i njihov vid otpora poprima i radikalni odgovor. Za svakoga ko prati događanja u revolicionarnim kvartovima u Turskoj, zna da su policijske egzekucije uobičajena pojava kao i rušenje kuća, svakodnevne intervencije oklopnim vozilima, učestale racije, a o zlostavljanju pri hapšenju, prebijanju i mučenju, izlišno je govoriti.

Šta su ove devojke tražile? Pravdu i odgovornost. Za šta? Pravdu za Berkina Elvana kojeg je ubila policija kapsulom suzavca dok je išao da kupi hleb. Pravu da Dilek Dogan koju je policija pred roditeljima ubila jer nije dozvolila da uđu u njenu sobu u cipelama. Pravdu za Jilmaza Ozturka kojeg je policija ubila na ulici protekle nedelje, na putu kući.  Kakvu pravdu? Pravdu koju država ne želi da pruži: da ubice ove omladine izađu pred lice pravde, da im se sudi i da budu kažnjeni kao i svako drugi ko počini ubistvo.

Dok aktivisti traže pravdu protestima, informativnim šatorima, štrajkovima glađu, međunarodnim kampanjama, država ne samo da se oglušuje na njihove zahteve već ih hapsi, progoni i prebija. Sasvim sigurno, državno nasilje je odgovorno za radikalizaciju omladine i dalju eskalaciju nasilja.

Čak ni sahrane im nisu prošle bez incidenata. Na sahrani Čidem Jakši u njenom rodnom gradi Eskišehiru, uhapšeno je 38 osoba.

Od Berne i Čidem, opraštamo se Berninim stihovima koji ilustruju njihovu motivaciju:

Šta je život? Jedan dah i gotov je.
Dok je umirala Hamide Ozturk je rekla
Arapkinjo,
šta je život?
Život je hleb,
Život je voda,
Život je pravda,
Život je narod,
Život je otadžbina,
Život je sve za šta se boriš.
Ako ti je život pod opsadom sa sve četiri strane,
Treba da uzdahneš,
Treba da  stisneš pesnicu,
Ako ti hleb i pravdu oduzmu.
Treba da ubrzaš korak
Ako ti narod i otadžbina plaču na sav glas.
Dolazimo da dodamo nove živote životima.
Dolazimo da damo novi dah.
Idemo putem Arapkinje.
Protiv hordi parazita
Koji tvrde da je „život svetinja”
Pravimo nove Hamide

NAPOMENA: Hamide Ozturk je militantkinja DHKC-a koja je 1996. godine osuđena na 12,5 godina zatvora. Učestvovala je u štrajku glađu i nakon 463. dana preminula.

You may also like

Leave a reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

More in:Vesti

Podržite nas!

Ako vam se dopada stranica i želite da nas pratite, molimo na dugme.

 

%d bloggers like this: