U nastojanjima da sačuvaju kapitalizam po svaku cenu, konzervativni desničari često se koriste jednom komičnom kritikom liberalnih desničara, prema kojoj su ovi drugi „Soroševci“, što bi trebalo da ih diskredituje kao plaćenike imperije. Prema njihovom – podjednako nematerijalističkom – stanovištu, milijarderi koji finansiraju liberalni kamp imperijalizma su loši momci, dok su milijarderi (poput Donalda Trampa) koji finansiraju konzervativni kamp imperijalizma valjda dobri. Ne pada im na um da ogromna većina svetske populacije izvan balončića Prvog sveta ne uočava, niti na sopstvenoj koži oseća razlike između politike dva kampa. Zapravo, apsolutno im je svejedno koju će formu maksimizacije profita i ekonomsko-vojne dominacije Prvog sveta preuzeti imperijalistička struktura.
Govor Džordža Soroša na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, krajem maja 2022. najbolje oslikava ovu dvopartijsku strategiju kada je u pitanju očuvanje evro-američke hegemonije i potčinjavanje ostatka sveta interesima Zapada. Da smo kojim slučajem ovaj govor lažno pripisali Donaldu Trampu, teško da bi iko primetio obmanu. Govor može naročito teško pasti konzervativnim desničarima na poluperiferiji (poput Srbije), koji nastoje da svoje imperijalističke parnjake na Zapadu predstave kao spasioce. Naime, Soroš započinje pričom o tome kako se borio protiv komunizma i pomoću svojih NVO pokušavao da sruši SSSR, pa se ispostavlja da je zapravo radio isto što i „iz Čikaga njihovi“ tokom istog perioda. Međutim, Soroš nije samo tada propagirao iste ideje kao i oni, jer, eto, danas vidi Kinu kao najveće zlo, i nada se da će kineska politika „Nula kovida“ dovesti do pada Ši Đinpinga. Podseća li vas to na neke iz naše okoline koji su se obradovali nedavnim protestima u Kini?
Sa druge strane, marksiste upozoravamo da će im ovaj govor biti naporan, jer nije teško vrlo rano zaključiti da uprkos milijardama čovek nije politički pismen, pa sve oštriju globalnu polarizaciju ne pripisuje eksploataciji necentralnih sektora svetske ekonomije i parazitizmu Zapada, već glupostima poput „autoritarizma“ koji se održava modernom tehnologijom i „veštačkom inteligencijom“. Prava komedija.
***
„Počeo sam da se bavim političkom filantropijom 1980ih. To je bilo vreme kada je veliki deo sveta bio pod komunističkom vlašću, a ja sam hteo da pomognem ljudima koji su time bili ogorčeni i koji su se borili uz opoziciju. Uspostavljao sam fondacije, jednu za drugom, na teritoriji sovjetske imperije. Moj je trud ispao uspešniji nego što sam očekivao. To su bili uzbudljivi dani, koji su se pogodili sa mojim finansijskim uspesima, zahvaljujući čemu sam povećao davanja od 3 miliona dolara 1984. na čak 300 miliona tri godine kasnije.
Nakon 11. septembra, 2001. plima se okrenula protiv Otvorenih društava. Represivni režimi su od tada u usponu, a Otvorena društva su pod opsadom. Danas Kina i Rusija predstavljaju najveću pretnju Otvorenim društvima. Dugo sam razmišljao o tome zašto se to desilo. Pronašao sam deo odgovora u brzom razvoju digitalne tehnologije, naročito veštačkoj inteligenciji. U teoriji, veštačka inteligencija bi trebala biti politički neutralna, ali u praksi efekat je asimetričan. Ona je posebno korisna za proizvodnju instrumenata kontrole koji pomažu represivnim režimima. Kovid-19 je takođe pomogao da se legitimizuju instrumenti kontrole, jer su korisni u suzbijanju virusa.
Uspon veštačke inteligencije ide ruku pod ruku sa usponom društvenih mreža i tehnoloških platformi. Ti konglomerati počeli su da dominiraju svetskom ekonomijom. Oni su multinacionalni i dopiru do ljudi širom sveta. Ta su dešavanja zaoštrila konflikt između SAD i Kine. Kina je pretvorila svoje tehnološke platforme u sredstva nacionalne odbrane. SAD su oklevale, jer su zabrinute zbog efekta na slobodu individue. Ovi oprečni stavovi bacaju novo svetlo na razlike između dva sistema vladanja.
Kina Ši Đinpinga, koja prikuplja lične informacije da bi pratila svoje stanovnike, agresivnije od bilo koje zemlje u istoriji, trebala bi imati koristi od takvog razvoja dešavanja. Ali, kao što ću kasnije objasniti, to ipak nije slučaj. Sada ću se fokusirati na skorašnje događaje.
Ši Đinping i Vladimir Putin sreli su se na otvaranju Olimpijskih igara u Pekingu. Izdali su saopštenje da saradnja među njima „nema ograničenja“. Putin ga je informisao o Specijalnoj operaciji u Ukrajini, ali nije jasno da li mu je poverio da ima na umu potpunu invaziju. Američki i britanski vojni eksperti rekli su Šiju šta se sprema. Svejedno, on se složio i rekao Putinu da sačeka do završetka Olimpijade. Ši je rešio da održi Olimpijadu uprkos Omikron varijanti virusa koja se širila Kinom. Organizatori su se namučili da stvore vazdušni balon za takmičare i Olimpijada se završila bez problema. Ali se Omikron udomaćio u kineskom društvu, prvo u Šangaju i onda širom zemlje. Svejedno, Ši insistira na politici „Nula Kovida“. To je izazvalo ogromne patnje stanovnika Šangaja, primoravajući ih da improvizuju centre za karantin, umesto da im se dozvoli karantin u sopstvenim domovima. To je dovelo do skoro otvorene pobune.
Mnogi su zbunjeni ovim naizgled iracionalnim postupkom Šija, ali ja vam mogu dati objašnjenje. Ši čuva tajnu, zbog koje oseća krivicu. On nikada nije saopštio kineskom narodu da su dobili vakcinu koja je dizajnirana za prvobitnu Vuhan varijantu, a pruža vrlo slabu zaštitu od ostalih varijanti. Ne može im priznati jer je ovo prelomni momenat njegove karijere. Drugi mandat mu uskoro ističe i želi da dobije naredni, i tako postane doživotni vladalac. Sve je podređeno tom procesu.
U međuvremenu, Putinova specijalna operacija ne ide po planu. Verovao je da će mu iskazati dobrodošlicu na ruskom govornom području Ukrajine, ali to se nije desilo. Ukrajina mu je pružila jak otpor. Vojska mu je slabo opremljena, loše vođena i demoralisana. SAD i EU su pomogli Ukrajini naoružanjem. Putin je naredio okrutnom generalu Šamanovu da mu obezbedi bilo kakvu pobedu do Dana pobede, 9. maja. Šamanov se skoncentrisao na Marijupolj, koji je imao 400.000 stanovnika, i pretvorio ga u ruševine. Ali, Ukrajinci su se držali 82 dana i opsada je koštala života mnogo civila. Povlačenje ruskih snaga iz Kijeva otkrilo je njihove zločine u Buči. Ali građani Rusije nisu upoznati sa ovim dešavanjima.
SAD su doprinele ukrajinskim šansama za pobedu time što su dodelile, do sada neviđenu sumu, od 400 milijardi dolara, kao finansijsku i vojnu pomoć. Evropski lideri su otišli i korak dalje. Žele da iskoriste invaziju na Ukrajinu da ispromovišu evropske integracije, tako da se ovako nešto nikada ne ponovi. Enriko Leta, vođa Demokratske partije, predložio je plan za delimično federalizovanu Evropu. Federalni deo bi pokrivao ključne politike, i u njemu nijedna članica ne bi imala pravo veta. U konfederalnom delu bilo bi obrnuto. Mario Dragi je to prihvatio. Emanuel Makron se založio za geografsku ekspanziju. Ne samo Ukrajina, nego i Moldavija i Zapadni Balkan treba da se kvalifikuju za članstvo.
Ali evropska zavisnost o ruskim fosilnim gorivima je prevelika, zahvaljujući merkantilističkoj politici bivše kancelarke Angele Merkel. Ona je napravila sporazum sa Rusima o snabdevanju gasom i načinila Kinu najvećim nemačkim izvoznim tržištem. To je napravilo Nemačku ekonomski najefikasnijom državom Evrope, ali sada na red dolazi naplata. Nemačka ekonomija se mora preorijentisati, a to će potrajati. Olaf Šolc je izabran za kancelara jer je obećao da će slediti njene politike, ali ova dešavanja su ga primorala da ih napusti. To nije bilo lako jer je se morao odreći tradicionalne politike socijal-demokratije. Ali, kada je u pitanju evropsko jedinstvo, Šolc uvek postupi ispravno. Napustio je Severni tok 2, dodelio 100 milijardi evra odbrani i poslao oružje Ukrajini.
Sa druge strane, šta to imaju dva diktatora Ši Đinping i Vladimir Putin? Vezani su savezom „bez ograničenja“, vladaju zastrašivanjem, i kao posledicu prave zapanjujuće greške. Putin je očekivao da ga dočekaju kao oslobodioca, Ši Đinping se drži njegove politike „Nula kovida“, koja ne može da uspe. To objašnjava zašto će Ši Đinping uskoro propasti. Dajući Putinu dozvolu da napadne Ukrajinu nije pomoglo njegovim i kineskim interesima. Kina bi trebalo da je stariji partner u tom savezu, ali Šijev nedostatak samopouzdanja dao je Putinu mogućnost da preuzme tu ulogu. Ipak, njegova najveća greška je politika „Nula kovida“, zbog koje kineska ekonomija opada. Ona će nastaviti da opada sve dok Ši ne promeni politiku, što neće uraditi nikada, kako ne bi morao da prizna grešku. Povrh postojeće krize sa nekretnenima, ta kriza će biti toliko velika da će uticati na ceo svet. Sa prekidom lanaca snabdevanja globalna inflacija pretvoriće se u ekonomsku depresiju.
A, opet, što je Putin slabiji, to je više nepredvidiv. Članice EU osećaju taj pritisak. Shvataju da on možda neće čekati dok one razviju alternativne izvore energenata, i da će možda zavrnuti slavinu dok ih još može zaboleti. Šolc je posebno oprezan zbog sporazuma njegovih prethodnika. Dragi je malo hrabriji, iako je Italija skoro jednako kao Nemačka upala u tu zavisnost. Evropska kohezija biće na ispitu, ali ako zadrže jedinstvo ojačaće i energetsku bezbednost i vođstvo u borbi protiv klimatskih promena.
A, šta je sa Kinom? Ši Đinping ima mnogo neprijatelja. Niko se ne usudi da ga napadne direktno, jer je centralizovao instrumente nadzora i represije u sopstvenim rukama. Ali, poznato je da postoji neslaganje u Komunističkoj partiji. Ono je postalo toliko duboko da i obični ljudi mogu o tome da čitaju. Nasuprot očekivanjima, Ši Đinping može omanuti u nastojanjima da dobije treći mandat, zbog grešaka koje je napravio. Ali, čak i ako uspe, Politbiro mu neće dati odrešene ruke da izabere članove sledećeg Politbiroa. To bi značajno umanjilo njegovu moć i uticaj, i umanjilo šanse da postane doživotni vladalac.
Dok rat traje, borba protiv klimatskih promena mora pasti na drugo mesto. Mada nam stručnjaci govore da već kasnimo i da skoro pa nema povratka. Mene to straši. Većina nas prihvata ideju da jednom moramo umreti, ali uzimamo zdravo za gotovo da će naša civilizacija opstati. Zato moramo mobilisati sve snage da što ranije okončamo rat. Najbolji i možda jedini način da sačuvamo našu civilizaciju je da porazimo Putina što pre.“
Prevod: RNP-F
