Ako vam nije baš najjasnije zašto se poslednjih godina ekološki pritisci vrše isključivo na kineske investitore, probaćemo da pripomognemo sa teorijskim objašnjenjem.
Globalne politike se ne mogu posmatrati u izolaciji od globalne ekonomije, odnosno svet-sistema, koji je hijerarhijski podeljen na centar, poluperiferiju i periferiju. Države u vrhu te hijerarhije, dakle, države centra svet-sistema (imperijalističke države), poseduju razne mehanizme da crpe vrednost iz država poluperiferije i periferije, i tako reprodukuju hijerarhijske odnose u međunarodnoj formi kapitalističkog organizovanja. Među tim mehanizmima su Nejednaka razmena, izvoz kapitala, kreditiranje i servisiranje duga, itd. Ekstraprofit koji se tako obezbeđuje inicira novi ciklus bržeg tehnološkog razvoja tih država, dok na periferiji eksploatacija oduzima mogućnost akumulacije kapitala neophodnog za razvojne investicije. Nove tehnologije država centra štite se intelektualnim pravima i patentima, čime se postiže monopol na svetskom tržištu.
Moderna istorija otkriva obrazac transfera tehnologije iz centra u poluperiferiju, a potom i na periferiju. Države centra svet-sistema kao vlasnici nove tehnologije (bilo da je zemlja ili preduzeće u pitanju) ubiru visok profit sve dok se ta tehnologija dovoljno ne proširi da prestane da bude isplativa. Istovremeno, one obavezuju proizvođače i snabdevače iz država periferije da ih koriste, i tako stvaraju tržište za svoje kapitalne proizvode, a ujedno održavaju i zavisnost tih zemalja u ekonomskom i političkom pogledu.
Države centra štite svoja preduzeća time što snose deo troškova izrade novih tehnologija, što ujedno spušta cenu njihovih proizvoda na svetskom tržištu. Sa druge strane, države periferije su primorane da uvezu nove tehnologije, da plaćaju patente i da održe režim slobodne trgovine. Na taj način ne mogu samostalno da razviju sopstvene tehnologije jer bi kršenje patenata imalo negativne ekonomske posledice (ne bi mogle da nađu kupca na svetskom tržištu), a njihove tehnologije bile bi nekonkurentne, tj. bile bi skuplje od uvoznih.
Jednom kada se iz tog ciklusa iscrpi maksimalan profit, države centra prelaze na noviju tehnologiju, prepuštajući staru državama poluperiferije. To se sada dešava i sa zelenim tehnologijama. Dakle, tehnologije koje danas poseduju Rusija i Kina, posedovale su države Zapada pre deceniju-dve, i tada su primoravale ostatak sveta da ih koristi. Danas istim metodama primoravaju svet da te tehnologije zabrani, i otkupi od njih savremenije.
Načine na koji to ostvaruju smo gore naveli, a sem direktnih političkih pritisaka (poziv Evropske komisije da se potisnu kineska ulaganju u Srbiju)1 podsetimo i na najavu uvođenja Ekološke takse na robu iz Srbije ako se u njoj ugljen-dioksid emituje više nego što je dozvoljeno u EU,2 kao i na reformu državne imovine kroz dalju privatizaciju i monopole u oblasti zelenih tehnologija od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).3 Srbija tu nema ama nikakvog izbora, jer je 65% od njenog celokupnog izvoza usmereno ka EU,4 a oko 70% stranih investicija u Srbiji potiče iz EU.5 Tako je od 5. oktobra 2000. godine srpska privreda preoblikovana da se potčini zahtevima tržišta država centra.
Pored svega toga (i, naravno, medija), moćno oruđe u zavrtanju ruke nevoljnim kupcima novih tehnologija postali su i ekološki pokreti, koji u svojoj navodnoj „apolitičnosti“ ne propagiraju rešenja koja bi omogućila državama periferije da balansiraju između industrijskog razvoja i očuvanja životne sredine, nego sprovode pritiske nad sopstvenim državama da kroz dodatne kredite otkupe moderne tehnologije država centra i potčine se njihovoj uređivačkoj politici. Kada kažu: „Mi smo da ista pravila važe za sve investitore“, onda vam je jasno da to zapravo znači da se ekološki standardi koji su mogući isključivo kroz kupovinu zapadnih tehnologija primene na nezapadne ili domaće proizvođače.
Ono što je ovde zanimljivo je da kineski analitičari vrlo dobro razumeju ove procese, pa je proizvodnja zelenih tehnologija istaknuta kao jedan od prioriteta u novom Petogodišnjem planu KPK, što može dovesti do toga da Kina postane globalni lider u tehnologiji sa niskim emisijama ugljen-dioksida, i time nanese ozbiljan udarac Zapadnom hegemonizmu.6
Nadamo se da smo vam ovim kraćim izlaganjem pomogli da jasnije vidite širu sliku, koju vam mediji i ekolozi uskraćuju, prvenstveno jer nisu marksisti pa nemaju dovoljno znanja, a takođe i zato što poseduju određeni politički interes.
https://neighbourhood-enlargement.ec.europa.eu/enlargement-policy/serbia_en ↩
https://biznis.rs/u-fokusu/eu-uvodi-ekoloske-takse-za-zapadni-balkan-i-tursku/ ↩
https://rs.n1info.com/biznis/vlada-usvojila-strategiju-drzavnog-vlasnistva/ ↩
https://niskainicijativa.rs/nova-eu-taksa-koja-pogada-srbiju-na-gubitku-gradani-i-privreda/ ↩
https://europa.rs/strane-direktne-investicije-2020/ ↩
https://foreignpolicy.com/2020/10/02/china-clean-energy-technology-winning-sell/ ↩
